Istorija tenisa, zanimljivosti...

Rekordi u muškom tenisu

Broj titula u "Open" eri
1. Džimi Konors 109
2. Ivan Lendl 94
3. Džon Mekinro 77
4. Pit Sampras 64
5. Bjorn Borg 62
6. Giljermo Viljas 62
7. Andre Agasi 60
8. Ilie Nastase 57
9. Rodžer Federer 53
10. Boris Beker 49
11. Rod Lejver 47
12. Tomas Muster 44
13. Stefan Edberg 41
14. Sten Smit 39
15. Majkl Čeng 34
16. Artur Eš 31
17. Mats Vilander 31

Broj dobijenih mečeva u “Open” eri (preko 600 pobeda)

1. Džimi Konors 1222
2. Ivan Lendl 1070
3. Giljermo Viljas 920
4. Andre Agasi 870
5. Džon Mekinro 867
6. Stefan Edberg 806
7. Pit Sampras 762
8. Ilie Nastase 724
9. Boris Beker 713
10. Majkl Čeng 661
11. Tomas Muster 626
12. Sten Smit 615
13. Artur Eš 613

Najviše Gren Slem titula u karijeri (6 i više titula)

Ime tenisera Austral. Open RG Vimbldon US Open Ukupno

1. Pit Sampras 2-1 0-0 7-0 5-3 14-4
2.Rodžer Federer 3-0 0-2 5-0 4-0 12-2
3.Roj Emerson 6-1 2-1 2-0 2-1 12-3
4.Bjorn Borg 0-0 6-0 5-1 0-4 11-5
5.Rod Lejver 3-1 2-1 4-2 2-2 11-6
6.Bil Tilden 0-0 0-2 3-0 7-3 10-5
7.Fred Peri 1-1 1-1 3-0 3-0 8-2
8.Andre Agasi 4-0 1-2 1-1 2-4 8-7
9.Džimi Konors 1-1 0-0 2-4 5-2 8-7
10.Ken Rozvol 4-1 2-1 0-4 2-2 8-8
11.Ivan Lendl 2-2 3-2 0-2 3-5 8-11
12.Ričard Sirs 0-0 0-0 0-0 7-0 7-0
13.Vilijam Renšou 0-0 0-0 7-1 0-0 7-1
14.Vilijam Larned 0-0 0-0 0-0 7-2 7-2
15.Henri Košet 0-0 4-1 2-1 1-1 7-3
16.Rene Lakosta 0-0 3-2 2-1 2-0 7-3
17.Džon Njukombi 2-1 0-0 3-1 2-1 7-3
18.Džon Mekinro 0-0 0-1 3-2 4-1 7-4
19.Mats Vilander 3-1 3-2 0-0 1-1 7-4
20.Don Badž 1-0 1-0 2-0 2-1 6-1
21.Toni Vilding 2-0 0-0 4-1 0-0 6-1
22.Lori Doerti 0-0 0-0 5-1 1-0 6-1
23.Boris Beker 2-0 0-0 3-4 1-0 6-4
24.Stefan Edberg 2-3 0-1 2-1 2-0 6-5
25.Džek Kraford 4-3 1-1 1-1 0-1 6-6

Igrači koji su osvojili Gren Slem (sva 4 Gren Slema u jednoj sezoni):
Don Badž 1938. godine
Rod Lejver 1962. i 1969. godine


Igrači koji su osvojili sva 4 Gren Slema (u karijeri):
Andre Agasi Don Badž
Roj Emerson Rod Lejver
Fred Peri


Najlošije plasirani učesnici finala na Gren Slemovima:
Mark Edmondson, 212. na ATP listi, Australian Open 1976. – Šampion
Džon Marks, 188. na ATP listi, Australian Open 1978. – Finalista
Goran Ivanišević, 125. na ATP listi, Vimbldon 2001. – Šampion
Andrej Medvedev, 100. na ATP listi, Roland Garros 1999. – Finalista
Kris Levis, 91. na ATP listi, Vimbldon 1983. – Finalista
Marat Safin, 86. na ATP listi, Australian Open 2004. – Finalista
Gustavo Kierten, 66. na ATP listi, Roland Garros 1997. – Šampion


Najveći broj as udaraca u meču:
J. Johanson u meču sa Agasijem, u 4 seta, 51 as
I. Karlovic u meču sa Bracalijem, u 5 setova, 51 as
J. Krajicek u meču sa Kafeljnikovim, u 5 setova, 49 asova
G. Kierten u meču sa Nestorom, u 5 setova, 47 asova
G. Ivaniševic u meču sa Normanom, u 5 setova, 46 asova
M. Filipusis u meču sa Agasijem, u 5 setova, 46 asova
M. Filipusis u meču sa Blekom, u 3 seta, 44 asa


Najveći broj as udaraca bez duple servis greške:
Marat Safin, Australian Open 2004. – 31 as
Aleks Radulesku, Vimbldon 1996. – 27 asova
Ivan Ljubičić, Bazel, 2003. – 27 asova


Teniseri koji su najbrže servirali:
Endi Rodik (USA) 155MPH (249km/h)
Greg Rusedski (GBR) 149MPH (239,7km/h)
Tejlor Dent (USA) 145MPH (233km/h)


Najveći broj singl titula u godini:
Giljermo Viljas 1977. – 16 titula

Najveći broj dubl titula u godini:
Džon Mekinro 1979. – 17 titula


Tim koji je osvojio najviše dubl titula u godini:
Fleming/Mekinro 1979. – 15 titula

Najduži niz pobeda na sljaci:
Rafael Nadal, 81 pobede


Prosek pobeda u godini:
Džon Mekinro, 96,5% (82-3)


Novčana zarada u jednoj godini:
Rodžer Federer 2007. - $10,130,620


Najmlađi osvajač titule:
Krickstain, 16 godina i 2 meseca, Tel Aviv 1983. godine



Najstariji osvajač titule:
Ken Rozvol (Ken Rosewall), 43 godine i 11 dana, Hong Kong 1977. godine



Najlošije rangirani osvajač turnira:
Lejton Hjuit, 550. na ATP listi, Adelajd 1998.


Najduži set:
J. Brown - B. Brown, 36-34


Najduži meč (po broju gemova) u singl konkurenciji:
Gonzalez – Pasarel – 112 gemova, 1969. godine na Vimbldonu



Najduži meč (vremenski) u singl konkurenciji:
Fabris Santoro – Arno Klemon 6 sati i 33 minuta, Roland Garros 2004.


Najduži meč u dubl konkurenciji:
Arnold/Nalbandijan – Kafeljnikov/Safin 6 sati i 20 minuta, Dejvis Kup 2002.

Tenis vodi poreklo od staro-grčke igre "sphairistike".




Pominje se u srednjevekovnoj literaturi gde je Ser Gavein, vitez okruglog stola, igrao tenis. Teniske loptice pominje i Vilijam Šekspir krajem 16. veka u komadu "Henry V", a prema nekim izvorima, jedan od tri poklona kojima su pastiri darovali novorodjenog Hrista bila je i teniska loptica.


Tenis je 23. februara 1874. patentom zaštitio Major Volter C. Vingfild pozajmivši za svoju igru od starih Grka ime "sphairistike". Na nagovor Britanskog premijera Artura Balfoura menja naziv svoje igre u "lawn tennis"(tenis na travi-tenis na travnjaku).


Tenis kao moderni sport vuče korene iz dva različita pravca:

- prema prvom - Aleks Riden i Žao Batista Pereira su još 1856. u Birmingenu igrali igru pod nazivom "pelota" (španska igra loptom). Preselivši se u Lemington banju, Pereira zajedno sa dvojicom doktora iz lokalne Varneford bolnice, osniva prvi teniski klub - Leamington Tennis Club i definiše pravila igre. Prvi teniski turnir održan je 23. jula 1884.
- prema drugom - Major Volter Vingfild razvija 1873. godine tenis na osnovu starije igre "real tennis".

Naziv tenis potiče od francuske reči "tenez" (glagola tenir - držati u imperativu) - "držite" ili "prihvatite", koju je izgovarao igrač pre servisa.

Reket - "Racquet" potiče od arapske reči "rakhat" - dlan ruke.

Izjednačenje - Deuce potiče od "a deux le jeu" što se prevodi kao obojici igra, odnosno - izjednačenje.

Love - kod nas prevedeno kao "ništa" (40-ništa ili 40-0) potiče od francuske reči "l' ouf" - jaje koje podseća na nulu.

Računanje poena - 15, 30 i 40 potiče od francuskih "quinze", "trente" i "quarante", brojeva koji su veoma zvučni u francuskom jeziku. Druga pretpostavka je da ovaj sistem bodovanja simboliše časovnik 15, 30 i 45min (pojednostavljeno 40 min.).

U vezi sa ovim definicijama teniskih izraza ne postoji opšta saglasnost etimologa, naročito u vezi sa izrazom "love" budući da se u francuskom jeziku češće koristi "un ouf" nego "l'ouf".

Tenis je brzo počeo da doživljava popularnost, pogotovo medju pripadnicima viših slojeva Britanije i SAD-a. Želja za takmičenjem vodi ka formiranju teniskih klubova i turnira.

Prvi teniski turnir održan je na Vimbldonu u Londonu 1877. godine. 21. maja 1881. godine osnovano je Tenisko udruženje SAD-a, danas - U.S.T.A. radi standardizovanja pravila i organizacije turnira. I.L.T.F. (International Lawn Tennis Federation) promovisala je 1924. godine pravila koja su do danas na snazi, uz jedinu bitniju izmenu koja se odnosi na uvodjenje "tie-break" sistema osmišljenog od strane Džejmsa Van Alena.
Dugo vremena tenis je važio za sport engleskog govornog područja, prevashodno SAD-a i Britanije. Izuzetno popularan je bio i u Francuskoj gde se održavao French Open. Do danas Australian Open, US Open, Wimbledon i French Open čine četiri najprestižnija teniska turnira na svetu. Zajedno ovi turniri čine Grand Slam.

1926. C.C. Pil osnovao je prvi profesionalni "teniski cirkus", koji putuje svetom i igra egzibicione mečeve za čije se prisustvovanje naplaćivala karta. Ovaj "cirkus" je bio sastavljen od američkih i francuskih profesionalnih igrača. Neki od njih bili su i Amerikanac Vein Ricards i francuskinja Suzan Lenglen. Igračima koji su nastupali u ovim mečevima nije bio dozvoljen nastup na amaterskim "major turnaments" turnirima.
1968. iz komercijalnih razloga napušteno je ovo pravilo, tako da su svi igraci mogli da se takmiče na turnirima. Ovaj trenutak pretstavljao je prekretnicu koja je bila začetak tzv. "Open" ere.

A Monika Seles i Stefi Graf su vise puta i delile prvo mesto! U jednom periodu vise od godinu dana!

Bodovanje

Kako bi igrač ušao na ATP rang listu potrebno je da na bilo kom zvaničnom turniru, koji donosi ATP bodove, osvoji bar jedan ATP bod.
ATP rang lista izlazi svakog ponedeljka i obuhvata bodove sa 18 turnira (13 turnira na kojima su obavezni da nastupe (4 Grand Slam-a, 9 turnira Masters serije) i još 5 zvaničnih turnira ATP toura. Lista se sedmično ažurira dodavanjem bodova koje su teniseri osvojili na turnirima prethodne nedelje ili oduzimanjem bodova koje nisu uspeli da „odbrane“.
Odbrana bodova podrazumeva da teniseri osvoje isti broj bodova koji su osvojili na turnirima te nedelje, prethodne godine.
Primer sabiranja bodova: Teniser pre početka Australian Opena ima 1200 bodova. Ukoliko je teniser na prošlogodišnjem Australian Openu stigao do polufinala i osvojio 450 bodova, a ove godine do četvrtfinala i osvojio (odbranio) svega 250 bodova. Na ATP rang listi koja će izaći prvog ponedeljka posle Australian Opena teniser će imati 200 bodova manje tj 1000 bodova, jer će mu se oduzeti 200 bodova koje nije uspeo da odbrani.


Da bi se igračica uopšte našla na WTA rang listi potrebno je da odigra bar tri zvanična turnira i na njima osvoji bar jedan bod.
WTA rang lista izlazi svakog ponedeljka i obuhvata bodove sa 17 turnira (bodovi sa 4 Grand Slam turnira + turniri Tier I kategorije na kojima su teniserke nastupale + ostali turniri na kojima su teniserke postigle najbolje rezultate).
Lista se sedmično ažurira dodavanjem bodova koje su teniserke osvojile na turnirima prethodne nedelje ili oduzimanjem bodova koje teniserke nisu uspele da „odbrane“.
Odbrana bodova podrazumeva da teniserke osvoje isti broj bodova koji su osvojile na turnirima te nedelje, prethodne godine.
Primer sabiranja bodova: Teniserka pre početka Australian Opena ima 1200 bodova. Ukoliko je ta teniserka na prošlogodišnjem Australian Openu stigla do polufinala i osvojila 450 bodova, a ove godine je teniserka stigla do četvrtfinala i osvojila (odbranila) svega 250 bodova. Na WTA rang listi koja će izaći prvog ponedeljka posle Australian Opena teniserka će imati 1000 bodova, jer će joj se oduzeti 200 bodova koje nije uspela da odbrani.
Obrnuta je situacija ukoliko teniserka osvoji veći broj bodova nego što je bila u obavezi da brani. Dakle, dodaje se samo ta razlika između osvojenih i onih koje je morala da brani.

ATP i WTA rang lista predstavlja osnov za ulazak u glavni žreb na turnirima. Teniserkama i teniserima koji na osnovu svog renkinga ne ulaze u glavni žreb tzv. "obaveznih turnira", ne moraju da ih igraju i njima u zbir za WTA, odnosno ATP listu ulazi 17, odnosno 18 najboljih rezultata ostvarenih na turnirima.

goran iwanishewic je na jednom mech polomio swe rekete pa na kraju nije imao chime da igra. kada je rekao sudiji 'ja nemam wishe sa chime da igram.' on mu je odgoworio 'shta ti ja mogu!'. . . : ))))

Nisam to znala!
Znam da je Marat Safin rekorder po broju polomljenih reketa u sezoni. Polomio ih je tačno 49!

Evo nekoliko prica o najcudnijim mecevima do sada:

"Fali oprema:"
Goran Ivanišević je na Samsung Open u Brajtonu stigao sa reputacijom jednog od najzanimljivijih tenisera na svetu. Razloga za to bilo je više nego dovoljno- odličan servis, žustar temperament, promene raspoloženja i stava ili česte pretnje da će napustiti teren, Ivanišević je oduvek bio intrigantan i za mnoge nedokučiv.

Bilo da je imao dobar ili loš dan, svetski mediji su ga u šali zvali "Ivan Grozni".

Neki su tvrdili da je smekšao s godinama, ali oni koji su u novembru 2000. bili u Brajtonu svojim prisustvom pišu jedinstveno poglavlje u Ivaniševićevoj karijeri.


Pošto nije osvojio titulu od 1998, finalista Vimbldona, tada 134. igrač sveta, na Samsung Open je stigao sa velikim ambicijama. U drugom kolu protiv Korejca Hjung-Taik Lija nije trebalo da ima većih problema. Ipak, dokazalo se da je ovaj meč bio veoma zanimljiv, ali zbog svega, samo ne zbog teniskih razloga.

Iako je Ivanišević dobro počeo meč, u prvom setu je Li napravio brejk za 6.5. Kao odgovor na dobru igru Korejca, Ivanišević je slomio reket i zaradio sudijsku opomenu. Li je nakon toga i osvojio set 7:5.

Hrvatski teniser se pribrao nakon ovog gubitka, i drugi set rešio u svoj korist 7:6. U trećem setu su stvari opet krenule naopako. Nakon što je Ivanišević propustio dvostruku brejk-šansu pri rezultatu od 1:1, drugi reket je platio cenu. Još četiri poena su odigrana pre nego što je opet novi reket takođe postao „dobar“ za staro gvožđe. Korejac je došao do dvostruke brejk prilike, i Ivanišević je ponovo odreagovao lomljenjem opreme. Glavni sudija je dosudio kazneni poen, i Ivanišević je izgubio gem.

A onda se desilo nešto još čudnije. Sa veoma zabrinutim izrazom lica, Ivanišević je prišao glavnom sudiji Geriju Armstrongu, i tiho izjavio: „Geri, nemam više reketa.“

„Šta da ti kažem?“, odgovorio je Armstrong, i Ivanišević je morao da napusti meč. On je ujedno bio i prvi teniser koji je morao da napusti meč nakon što je polomio sve rekete.

Sudija je objavio pobedu Korejca u tri seta 7:5, 6:7, 3:1, dok je Ivanišević nakon meča izjavio: „Mogao bih da odem i kupim nove rekete za Božić, ali mi se sada čini da bih i njih polomio.“

Izvor: B92

"Velika nuzda"
Kada imate najbrži servis na svetu, dobru igru na mreži i prednost iskustva nad mlađim i slabije rangiranim protivnikom, ne očekujete da ćete morati da pribegavate neverovatno kreativnim izgovorima za poraz. Ali upravo to je ono što je britanski teniser rođen u Kanadi Greg Rusedski uradio nakon što je ispao u prvom kolu turnira u Monte Karlu aprila 2000.

Francuska rivijera je bila jedno od najlepših mesta za igranje tenisa još od 19. veka, ali kada je tada deseti igrač sveta Rusedski igrao protiv Čeha Slave Dosadela 17. aprila, za taj period atipična kiša odložila je meč.

Rusedski je na kraju krivio nešto sasvim drugo za rano ispadanje.


Britanac je imao problema od početka meča. Pošto mu servis nije naročito išao od ruke, prvi set je izgubio 6:4. U drugom setu je bio na ivici poraza, pošto je Dosadel servirao za meč, ali je uspeo da se vrati u meč, i u taj brejku reši set u svoju korist 7:6. Trebalo je da usledi odlučujući treći set.

Spora i za neke za igru teška šljaka počela je da muči dvadesetdevetogodišnjeg Čeha, koji se umarao. Rusedski se spremao da završi meč. Kao očajniču meru, Dosadel he zamolio da otrči do toaleta, zbog očiglednog "zova prirode". Ova situacija je Rusedskog uznemirila više nego većinu tenisera. Nakon povratka Dosadela, koji se na teren vratio daleko svežiji, Rusedski je set izgubio 6:1.

Zanimljiva je činjenica da put do ve-cea uglavnom traje svega par minuta. U slučaju Dosadela, "obavljanje nužde" trajalo je čitavih deset minuta. Izgledalo je kao da se Čeh izgubio na putu do toaleta.

Iako je Rusedski priznao da nije igrao naročito dobro, njegov bes zbog posete Dosadela toaletu bio je očigledan. "Strašno me je frustrirao. Očigledno je bilo da se umorio, i da mu je bilo potrebno da sedi na ve-ce šolji deset minuta. Ja znam da ja kad idem u toalet ne trošim deset i više minuta na to", izjavio je Rusedski nakon meča.

Da li je u pitanju najsmešniji izgovor za izgubljeni meč ikada, ili najzlobnija taktika za osvajanje istog, nikada nećemo saznati, ali se zato britanski Gardijan solidno našalio sa problemom Rusedskog naslovom: "Gregove nade povučene s vodom".

Izvor:B92

"Molicemo, bez flasha-a"
Agresivnog Amerikanca Džima Kurijera teško da je ikad išta moglo da uznemiri i poremeti na terenu. Nakon odličnih nastupa na mnogim turnirima početkom devedesetih, na Rolan Garos 1994. stigao je kao pobednik iz 1991. i 1992, kao i vicešampion iz 1993.

Ipak, u 1994. je doživeo blagi pad forme, pa je na drugi Gren slem godine stigao kao „tek“ sedmi na ATP listi, ali uprkos tome niko nije verovao da će u prvom kolu imati ikakvih problema protiv Francuza Žan Filipa Florijana. Kurijer je meč počeo odlično, i prvi set dobio 6:1.

A onda se desilo nešto nesvakidašnje. Počeo je da se pojačano znoji i biva dekoncentrisan, izgledalo je kao da mu je neprijatno, a nakon sedam uzastopno odserviranih duplih grešaka, izgledalo je kao da se niotkuda našao u velikom problemu


Do kraja je, kako doliči šampionu, ipak uspeo da se pribere, te je meč završio rezultatom 6:1, 6:4, 6:4.

Meč kao takav nije bio uopšte zanimljiv, ali je priča vezana za Kurijerovu distrakciju usred meča koja se pojavila naknadno mnogima bila urnebesna. Kada je jedna od obožavateljki gospodina Florijana videla da njen favorit gubi, odlučila je da stvari uzme u svoje ruke, ili, bolje rečeno, noge.

Britanski Tajms je nakon meča izvestio, sa priloženim slikama, da je mlada brineta sa sredine tribina dozivala Amerikanca, i nakon što bi on pogledao, ona bi raširila noge i zadigla suknju! Tek kada su joj prišla dva radnika obezbeđenja, mlada navijačica je odlučila da se smiri, a Kurijer je mogao da nastavi sa mečom.

Glasine koje su kružile planetom nakon ovog nesvakidašnjeg izveštaja, tvrde da ova priča nije istinita, ali do danas samo mlada brineta i Amerikanac, koji je turnir završio tako što je tek u finalu poražen od strane Španca Sergeja Brugere, znaju istinu.

Izvor:B92

"Najduze zagrevanje ikada"
Tridesetosmogodišnjeg doktora Rona Kapa iz Kalifornije oduvek je zanimao uticaj dugačkog treninga na ljudsko telo. Maratonski tenis je za njega bio glavno interesovanje, jer je verovao da dugo prebacivanje loptice preko mreže može imati odličan efekat vežbanja na ljudsko telo.

Njegovo interesovanje je bilo toliko da je odlučio da napiše naučni rad o tome za jedan medicinski žurnal. Ali Kap je imao još interesovanja, jer njegova žejla je bila i da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, baš kao i njegov kolega, četrdesetjednogodišnji Vil Dagan.

Kao najjednostavnije rešenje za oba bilo je prijavljivanje obojice da budu „zamorčići“ u ovom nesvakidašnjem eksperimentu. Obojica su bili solidni u tenisu, i verovali su da bi mogli da postave svetski rekord u najdužem prebacivanju loptice preko teniske mreže 1988. godine.


Do tada je u istoriji tenisa bilo mnogo veoma dugačkih prebacivanja, ali nijedno nije bilo namerno zadržavanje jedinstvenog poena. Naravno, da bi rekord ovakve vrste bio priznat, Kap i Dagan su morali da odigraju ceo teniski meč nakon postavljanja istog.

Tako je u subotu, 12. marta 1988. na ne naročito glamuroznom opštinskom terenu inače veoma glamuroznog gradića Santa Barbara odigran jedan od najneverovatnijih teniskih mečeva svih vremena..

Činjenica da je četrdesetjednogodišnjak uspeo da pobedi tri godine mlađeg i fizički spremnijeg protivnika u tri seta 6:2, 3:6, 7:5 jeste iznenađujuća, ali nije naročito zanimljiva. To da su dva protivnika na početku uspela da lopticu bez prekida puna tri sata i trideset i tri minuta je daliko impresivnije

Jedna lekcija koju je doktor Kap naučio jeste da, bez obzira koliko ste umešni i posvećeni, neko će pre ili kasnije morati da napravi grešku. U ovom slučaju to je bio upravo on, nakon forhenda koji je završio u mreži. Doduše, kad uspete da u jednom cugu lopticu prebacite 6.202 puta preko mreže, nije ni to toliko loše.

Izvor:B92

Ima jos...

„Povratak iz mrtvih“
Iako je veilki broj zaposlenih i volontera na Vimbldonu tokom godina tvrdilo da bu noću često čuli udaranje loptica na praznom terenu, do danas ne postoji dokaz o postojanju „teniskog duha“.

Najbliži opisu tog „duha“ našao se harizmatični Indijac Vidžaj Amritraž, čija se teniska priča sigurno može uvrstiti među najzanimljivije u istoriji tenisa.


Vidžajev izuzetno dobar izgled nije mogao da mu pomogne u osvajanju mečeva, ali je sigurno bio presudan faktor za dobijanje uloga u filmovima. Kada je dobio ulogu u filmu „Octopussy“, gde je glumio sa Rodžerom Murom, odlično mu je odgovaralo da je premijera filma u Londonu 1983. svega nedelju dana pred početak Vimbldona, takmičenja na kojem je takođe želeo da zablista.

Uživajući u svom trenutku slave, sastavio je društvo tenisera da sa njim ide na premijeru. Svi su bili dobro raspoliženi i provodili su se, osim Amerikanca Džona Kliža, kome je malo falilo da se kvalifikuje za turnir, i koji je bio stavljen na listu rezrevi kao prvi igrač da se kvalifikuje u slučaju da neko odustane od turnira.

Igračima je naročito zanimljiva bila Amritražova uloga u filmu, pošto je u jednoj sceni negativce udarao reketom. Nažalost za njegov lik, do kraja filma je bo ubijen, za razliku od Bonda, koji je pokupio slavu.

U trenutku Amritražove filmske smrti, Brus Kliž je skočio usred bioskopa i povikao: „To! Ušao sam!“

Dok su se ostali teniseri grohotom smejali, većina prisutnih je na pomahnitalog Amerikanca gledala sa sažaljenjem.

Svega nekoliko dana kasnije, Amritraž je na terenu izdržao jedva malo duže nego na velikom platnu. U prvom kolu turnira poražen je od Australijanca Marka Edmondsona 6:3, 6:4, 7:6.

Izvor:B92

"Rekord do groba"
Subota, 7. jul 1979 ostaće u najlepšem sećanju Amerikanke Bili Džin King, jer to je dan kada je osvojila svoju 20 titulu u Gren Slemu na Vimbldonu, što je rekord koji ni Martina Navratilova nije uspela da izjednači, osvojivši 19 u karijeri.

Ironija je u činjenici da je upravo dvadesetdvogodišnja Navratilova pomogla Kingovoj da dođe do svoje 20. Gren Slem titule, pošto je sa njom nastupala u dublu, gde su u finalu pobedile Beti Stouv i Vendi Turnbul 5:7, 6:3, 6:2.

Iako je dvadeseta titula veliki razlog za slavlje, sâm meč ne bi mogao da se nađe na listi najčudnijih, da ga nisu okruživale nesvakidašnje okolnosti.


Druga Amerikanka, Elizabet "Bani" Rajan, držala je rekord od 19 titula na Vimbldonu, dok je Kingova očajnički pokušavala da pretekne taj rekord još od pobede nad Ivon Gulalong 1975. godine. Titule su joj izmicale 1976, 1977. i 1978, i sa 35 godina, činilo se da su joj šanse za taj poduhvat veoma male.

Elizabet Rajan gledala je na njene pokušaje sa otvorenim nipodaštavanjem, pošto se, tada već u dubokoj starosti, nadala da će rekord odneti sa sobom u grob. Zahvaljujući svojoj partnerki Suzan Lenglen, u periodu od 1914. do 1934. osvojila je 20 titula zaredom u dublu. Zanimljivo je da je upravo Lenglenova bila ta koja je svojom dominacijom sprečila Rajanovu da ikada osvoji titulu u singlu.

Iz godine u godinu, Rajanova se nadala da je za žvota nijedna teniserka neće prestići. Pošto je živela u Londonu, svake godine je bila posetilac Vimbldona, na kome su je uvek toplo dočekali. Bila je i u publici za vreme polufinala 6. jula 1979, svega 24 časa pre nego što je rekord oboren.

Naslov u "Gardijanu" 8. jula prikladno je glasio "Rekorderka rekorderka do kraja". Naime, kada se nekoliko sati pre velikog finala 7. jula osamdesetsedmogodišnja Rajanova šetala oko terana, strefio ju je infarkt. Preminula je na putu do bolnice.

Izvor:B92

"Znak sa neba"
Svako ko je pomislio da se Amerikanac Sendi Majer nije molio da osvoji Stokholm Open je promašio poentu, jer je to upravo ono što je uradio.

Niko od dvadesetpetogodišnjeg Njujorčanina nije očekivao da osvoji ovaj turnir, naročito jer je leto proveo igrajući u cirkuskoj atmosferi "World team tennis" lige, za koju su mnogi tvrdili da nije najbolja priprema za veliki turnir.

Majer je, kao u inat stručnjacima, napravio veliko iznenađenje, pošto je veoma superiornom igrom stigao do finala, pošto nije izgubio ni set, iako je pobeđivao protivnike kao što su Brajan Gotfrid, Harold Solomon i Sten Smit.

Dok su mediji hvalili njegovu igru, Majer se uzdržavao od komentara, jer je znao da poseduje skriveno oružje koje mu je pomagala pri igranju.


Kao veoma religiozni hrišćanin, Majer je koristio moć molitve da se pripremi za svaki meč ponaosob. Pred finale sa Južnoafrikancem Rejem Murom koje se igralo 13. novembra, u nedelju, Majer je odlučio da zamoli za još jednu uslugu, tako što se molio punih 15 minuta u crkvi pred meč. Niko nije siguran šta je Majer uradio da mu se želje obistine preko molitve, ali Mur je u finalu jedva pružio otpor. Majerova superiorna igra donela mu je pobedu od 6:2, 6:4.

Molitva ne pomaže svakome, naravno. Da bi "upalila", morate barem koliko-toliko da znate da igrate tenis, za početak. Majeru je ova neobična taktika veoma pomogla pri samopouzdanju, ali i sâm teniser priznaje da ništa ne bi uradio bez svete pomoći: "Ja izađem na teren i dajem sve od sebe. Sve iznad toga je Božija pomoć."

Izvor:B92

"Nešto tu nije čisto"
„Kako god da ste to želeli da nazovete, termin „normalan meč“ ne bi odgovarao kao opis“. Tako je engleski Gardijan najavio prvu rundu ženskog singla na US Openu 1977, u kojoj su se sastale Engleskinja Virdžinija Vejd i Rene Ričards iz SAD-a.

Šta je uticalo na mišljenje štampe da bi ovaj naizgled sasvim običan meč mogao da bude jedan od najzanimljivijih u istoriji? Odgovor leži u reči koja sigurno nije deo standardne teniske terminologije- hromozomi.


Priča je počela u Njujorku, 19. septembra 1934. godine, kada se rodio zdrav dečak Ričard Raskind. Ričard je izrastao u atletski građenog momka visine 1, 90 metara, i bio je kapiten teniskog tima Jejla 1954. godine. U tom periodu, Ričard je bio jedan od najboljih amatera na Istočnoj obali. Čak je bio dovoljno dobar da nastupa i na US Openu 1960, ali nije mogao ni približno da parira pobedniku Vimbldona i braniocu US Open titule Nilu Frejzeru, koji ga je u prvom krugu savladao 6:0, 6:1, 6:1.

Porazi na teniskom turniru, doduše, nisu mnogo uticali na život Raskinda, koji je postao ugledni oftamolog, oženio se i dobio sina.

Priča dobija svoj neočekivani nastavak u La Holji u Kaliforniji, jula 1976, kada ja amaterski ženski turnir lako osvojila doktorka Rene Klark. Za svoju laku pobedu u finalu nad Robin Haris od 6:1, 6:1 mogla je da zahvali najviše svojoj izuzetnoj visini i snazi.

Ipak, starom poznaniku nije trebalo mnogo da poveže „dva i dva“, kao ni glasini da brzo izađe u javnost. Rene Klark uopšte nije bila Rene Klark. Ispostavilo se da je njeno pravo ime Rene Ričards. A staro ime Rene Ričards bilo je Ričard Raskind. „On“ koji je postao „ona“ je želeo da sreću okuša pet hiljada kilometara od kuće, ali su joj lpanovi pali u vodu nakon što se pročula priča o njenoj prošlosti. Ovakav slučaj do tada nije zabeležen u teniskom svetu.

Neke od igračica su odbile da igraju protiv Rene, dok su druge pravile problem oko korišćenja svlačionice i tuševa sa njom. Tenisko društvo joj je, u međuvremenu, zabranilo da se takmiči u ženskom tenisu ukoliko ne prođe test hromozoma, što je bilo medicinski nemoguće.

Ričardsova se borila svim sredstvima protiv zabrane, tvrdeći da je to diskriminacija, sve dok problem nije prevazišao domen sporta, i stigao do svetskih medija, kao i do suda, gde je optužba bila narušavanje ljudskih prava. Kada je u Njujorku presuđeno da je četrdesetdvogodišnja Ričardsova legalno žensko, odobreno joj je pravo učešća na US Openu 1977. godine.

Nažalost po upornu Ričardsovu, ni kao žena nije imala mnogo više uspeha. U prvom kolu protivnica joj je bila pobednica Vimbldona Virdžinija Vejd, koja ju je lako savladala u dva seta, 6:1, 6:4.

Njena životna priča je čak inspirisala i biografski film sa Vanesom Redgrejv u glavnoj ulozi.

Zanimljiv podatak je da je nakon završetka teniske karijere Ričardsova postala trener Martine Navratilove, pre nego što se vratila svom starom životu kao direktor oftamološke klinike u Njujorku.

Izvor:B92

Tenis u Ginisovoj knjizi rekorda

Ginisova knjiga rekorda je godišnji pregled svetskih rekorda, kako čovekovih dostignuća, tako i prirodnih fenomena. Prvi put objavljena je 1955. god. od strane pivarskog preduzeća „Guinness“. Da vidimo koji su to zvanični teniski rekordi bili zapisani u ovu čuvenu knjigu.

Najbrži servis: U muškoj konkurenciji, meren najmodernijim instrumentima, iznosi 241,1 km/h (150mph), a njegov vlasnik je Amerikanac Endi Rodik, koji ga je izveo u meču Dejvis Kupa protiv Stefana Kubeka (AUS) u „Mohegan Sun Arena“-i, Uncasvil, Konektikat, USA, 6. februara 2004.

Najbrži ženski servis: Vlasnica ovog rekorda je svakako Venus Vilijams, tokom evropskog šampionata u Cirihu, Švajcarska, 16. oktobra 1998. i on iznosi 205 km/h (127,4mph).

Najveća novčana zarada u tenisu: Teniser koji je najviše novca zaradio baveći se ovim sportom je Švajcarac Rodžer Federer, a njegova zarada iznosi $44,593,957, do sada...

Najveći broj uzastopnih poena u meču: Jedini poznati zvanični primer „Zlatnog seta“ (6-0, bez izgubljenog poena) je meč između Bil Skenlona (USA) i Markosa Hosevara (BRA) u prvom kolu „WCT Gold Coast Classic " u Del Reju (6-0,6-2), Florida, 22. februara 1983. god.

Najduži gem u muškoj konkurenciji: Desio se na turniru u Suriju, Engleska, 26. maja 1975. god., ), između Entoni Fosita i Kit Glesa trajao je 31 min i imao 37 djuseva (80 poena).

Najduži gem u ženskoj konkurenciji: Noel Van Lotun i Sandra Begijn igrale su gem dugačak 52 minuta u polufinalu turnira u Nemačkoj, 12. februara 1984. godine.

Najduži „tie-break“ (gledano po poenima): Ovaj „tie-break“, čiji je krajni rezultat bio 26-24 odigran je u prvom kolu Vimbldona 1. jula 1985. god. u konkurenciji muškog dubla između Dženuara Gunarsona i Majkla Mortensena sa jedne, i Džona Frolaja i Viktora Pecija, sa druge strane.

Najveći broj udaraca na jednom turniru: Oktobra 1984. god. teniserke Viki Nelson i Jan Hepner u Ričmondu, uspele su da prebace lopticu preko mreže 643 puta. Meč je trajao 6 sati i 22 minuta, i kao pobednica u „tie-break“-u koji je trajao 2 sata i 14 minuta (13-11), izašla je Viki Nelson.

Najveći broj udaraca na jednom teniskom terenu: Vil Dugan i Ron Kap, obojica Amerikanci, odigrali su 6 202 udaraca loptice u partiji koja je trajala 3 sata i 33 minuta, na gradskom stadionu Santa Barbari u martu 1988. god.

Turnir sa najviše prijavljenih učesnika: „Volkswagen Grand Prix Amateur“ u Engleskoj beleži 321 238 učesnika (206 820 muškaraca i 114 958 devojaka) prijavljenih za ovaj turnir 1984.god.

Najduži teniski „maraton“,dubl: Najduži dubl tenis meč takmičarskog karaktera trajao je 48 sati i 15 minuta,a glavni akteri ovog događaja bili su američki dublovi Brajan Jarsdorfer/Majkl Lavoa i Piter Okpokpo/Varner Ce, 13-15. Aprila 2006. godine.

Najduži teniski „maraton“,singl: Trajao je 30 sati, 30 minuta i 30 sekundi. U ovom „maratonu“ učestvovali su Kristijan Albreht Baršel i Hojk Den, obojica Nemci, na „Molln Tennis Club“, Moln, Nemačka, 11-12. Jula 2008. godine. Ovaj par je inkasirao 5000 evra u korist nemačke organizacije za borbu protiv moždanog tumora, završivši ovaj maraton u 40-om setu rezultatom 21-18 za Dena.

(www.svettenisa.net)

ovo je jako zanimljivo.......Goran Ivanišević je oduvjek bio šampion u slamanju reketa, taj je zbilja znao da se iznervira. Najsmješnije mi je bilo kako je psovao svim sucima......psovao im je sve žive i sve što je mogao, nakon par godina suci su shvatili i znali sve naše psovke napamet pa je morao prestati.

^^^woooooow meč trajao 30 sati...